MALO ME JE STRAH

Ni odlazak kod zubara nije najprijatnije iskustvo iako ćete uglavnom dobiti anesteziju i nećete osećati bol.
Jednostavno, čovek voli da je komforan, da ga ništa ne boli, da ne mora kod lekara.

Ali, kad zub zaboli…
Pa svi se organizujemo da što pre odemo kod zubara i saniramo taj bol.

Kada govorimo o BOLU, postoji fizički BOL i postoji duševna BOL.

Ta duševna bol ili nezadovoljstvo je jedan od najčešćih razloga zbog čega mi se pacijenti obraćaju.
Jednostavno, celi svoj život su u nemilosti sa svojim mislima i željama da promene ono što im narušava mir u srcu.
 A izgled nosa, naročito kod žena, može da stvori ozbiljno nezadovoljstvo, komplekse a sve to dugoročno, može dovesti do određenih psihičkih problema.

Kada nezadovoljstvo uzme maha, samopouzdanje a onda neretko i samopoštovanje biva ugroženo i ako ne postoji način da to osoba prevaziđe, pa u redu je da se posavetuje sa hirurgom o eventualnim koracima kako bi se nezadovoljstvo nosom moglo prevazići.

Drugi razlozi nisu determinisani većim psihičkim problemima, koliko činjenicom da osoba jednostavno ne voli svoj nos. Osoba je potpuno funkcionalna, vedra, druželjubiva, nema problem pri uspostavljanju emotivnih veza ali prosto NE VOLI SVOJ NOS!

I to je u redu.

U obe situacije, konsultacija sa hirurgom je neophodna i posle nje, i minimalni strah od operacije postaje RACIONALAN!

Prirodno je da ste uznemireni činjenicom da ćete jedno vreme provesti u anesteziji dok vam hirurg “petlja” oko nosa:-)

Prirodno je da ste uznemirini i činjenicom da vam se nov izgled nosa možda neće dopasti, da imate sumnju da li ćete prihvatiti svoje novo lice i dr.

Na obe dileme, daću vam konkretan odgovor:

OTVORENO RAZGOVARAJTE SA SVOJIM HIRURGOM!

Sastavite spisak pitanja i dok se ne preznoji, ne odustajte:-)

Ja to isto radim kad sam u poziciji pacijenta.

Hirurg će vam pomoći da donesete odluku a odluka u nevolji je pola puta do spasa.
I još jedna poruka koja me uvek motiviše: “Ko pita – sazna!”

Dakle, PITAJTE, šta vam teško?!